Kada kupujete stan ili kuću, fokus je obično na ceni nekretnine. Međutim, pravi trošak kupovine često je veći od onoga što piše u oglasu. Mnogi kupci, naročito oni koji prvi put ulaze u svet nekretnina, zaborave da uračunaju niz dodatnih troškova koji se pojavljuju pre, tokom i posle potpisivanja ugovora. Da biste izbegli neprijatna iznenađenja, važno je da na vreme znate šta vas sve čeka.
Porez i notarske takse
Ako kupujete stan koji nije novogradnja, dužni ste da platite porez na prenos apsolutnih prava, koji iznosi 2,5% od kupoprodajne cene. Ovo je jedan od najčešćih troškova koji kupci previde, jer se pojavljuje tek nakon overe ugovora kada poreska uprava donosi rešenje. Iako se ne plaća odmah, treba ga planirati kao deo ukupnog troška kupovine.
Druga stavka na koju se često ne računa jesu notarske takse. Notar je obavezna institucija u procesu kupoprodaje i troškovi zavise od vrednosti nekretnine, ali najčešće podrazumevaju overu kupoprodajnog ugovora, overu tabularne izjave, potrebne kopije i administrativne takse. Kupci često računaju samo osnovnu cenu overe, pa kasnije budu iznenađeni završnim iznosom. Ovi troškovi se u proseku kreću od 150 do 600 evra.
Agencija, knjiženje i bankarski troškovi
Ako kupujete stan preko agencije za nekretnine, uobičajena provizija iznosi 2% od kupoprodajne cene, plus PDV. Mnogi kupci pretpostave da proviziju plaća samo prodavac, što često nije tačno. Važno je pre gledanja nekretnina znati pod kojim uslovima agencija radi, pošto provizija može predstavljati značajan iznos, posebno kada se radi o skupljim nekretninama. Ukoliko kupujete nekretninu direktno od investitora, izbegavate ovaj trošak.
Još jedan iznos koji lako promakne jeste trošak uknjižbe i potrebnih izvodâ iz katastra. Iako sami po sebi nisu visoki, ovi troškovi se često javljaju više puta tokom postupka, pa ih svakako treba uračunati. Uknjižba vlasništva je ključni korak da biste se zaista vodili kao vlasnik stana, te i ona ulazi u ukupne troškove kupovine nekretnine. Ovaj trošak možda jeste sitan, 1000 do 5000 RSD, ali je deo administracije koji morate uračunati.
U slučaju kupovine putem stambenog kredita, troškovi dodatno rastu. Banke obavezno zahtevaju procenu vrednosti nekretnine, koja se dodatno plaća i to u iznosu od 100 do 200 evra. Tu su i troškovi obrade kreditnog zahteva, koji iznose 0-2% iznosa kredita, polise osiguranja nekretnine, kao i životnog osiguranja koje neke banke traže. Uz administrativne troškove, menice i druge formalnosti, ukupna cena kupovine nekretnine putem kredita često bude veća nego što kupci očekuju prilikom prvog razgovora sa bankom. Ovo su sve obavezne stavke koje značajno utiču na budžet kupovine.
Renoviranje i opremanje
Većina kupaca, kada razmišlja o troškovima, razmatra samo cenu nekretnine, a zaboravlja iznose koji dolaze nakon kupovine. Adaptacija i opremanje gotovo su neizbežni, čak i kada je stan naizgled odmah useljiv. Krečenje, popravke, zamena instalacija, novi nameštaj i tehnika brzo povećavaju ukupne troškove, pa bi ih trebalo uključiti u finansijski plan. Čak i sitne intervencije mogu preći nekoliko stotina evra, dok uređenje celog stana može koštati nekoliko hiljada.
Troškovi selidbe i logistike
Selidba ume da bude skuplja nego što izgleda, naročito u velikim gradovima. Profesionalne selidbe mogu uključivati prevoz, radnu snagu, pakovanje, pa čak i privremeno skladištenje stvari. Iako deluju kao mali izdatak u odnosu na cenu nekretnine, oni ipak doprinose ukupnom utisku da je kupovina stana skuplja nego što se isprva čini.
Kada planirate kupovinu stana ili kuće, važno je da razmišljate šire od same cene nekretnine. Troškovi kupovine nekretnine obuhvataju poreze, takse, provizije i obaveze prema banci, ali i praktične troškove useljenja. Ako unapred znate šta sve treba da uračunate, donosite pametniju odluku i izbegavate neprijatna iznenađenja.
